Select Page
INTERVJU MILENA ĐURIĆ, NUTRICIONISTA: KAKO SE UGOJITI NA ZDRAV NAČIN

O problemu neuhranjenosti i manjka kilograma govori se jako malo. Pogrešno se veruje, da osobe koje su mršave mogu sa lakoćom i brzo da se ugoje. Ipak, da li je to zaista tako, kako se ugojiti na zdrav način i koje namirnice treba da konzumiraju mršavice…na ova i druga pitanja odgovorila mi je nutricionista zdravstvene ustanove Euromedik, Milena Đurić

1.Malo se govori o problemu neuhranjenosti, koliko često se javljuju pacijenti koji imaju problem sa manjkom kilograma?

“Manje se govori o problemu neuhranjenosti, jer generalno ima manje ljudi sa tim poremećajem u odnosu na osobe sa povećanom telesnom masom, ili se ređe javljaju za pomoć.  Mislim da je jedan od razloga i taj što se smatra da je  bolje biti mršav, nego debeo, što nije baš najispravniji stav”. 

“Problem neuhranjenosti je zdravstveni problem, i zahteva ozbiljan pristup”. 

2.Devojke često misle da je mršavost dobra i poželjna zbog standarda koji nam se nameću. Da li je mršavost problem fizičke ili psihičke prirode?

“Ima pacijenta koji su ceo život mršavi. Kod njih veliki udeo u tome igra genetika, metabolizam koji su nasledili. Oni obično misle da se ceo život trude da se ugoje, ali im ne uspeva. Kroz anamnezu  dođemo do zaključka da se ne trude dovoljno, tj da ne unose dovoljnu količinu hrane da bi se ugojili, ili je izbor namirnica loš, nemaju redovne obroke… Dakle, ovde se ne radi genetskom faktoru. 

Drugu grupu pacijenata sa manjom telesnom težinom, na žalost, čine pacijenti sa poremećajem u ishrani, u smislu da ti pacijenti nemaju zdrav odnos prema hrani. Osobe sa poremećajem u ishrani su suviše fokusirane na svoju težinu i izgled tela, donose loše odluke u vezi sa ishranom, što za posledicu ima jako loš uticaj na zdravlje, i razvoj bolesti kao što su anoreksija i bulimija, koje su u nekim slučajevima smrtonosne. Ovde je reč o psihičkom poremećaju, i neophodno je u svrhu lečenja uključiti psihologa ili psihijatra”. 

3.Koji zdravstveni problemi mogu da prate problem nedostatka kilograma?

“Organizam koji gladuje ne unosi dovoljno energije, troši svoje rezerve (najpre masti i glikogen iz jetre i mišića), a kad njih potroši, počinje da razgrađuje proteine u energetske svrhe, prvo iz mišića, a zatim iz unutrašnjih organa.  

Zdravstveni problemi koji se mogu javiti usled nedostatka kilograma su: noćno mokrenje, osetljivost na hladnoću zbog gubitka masnog tkiva, gubitak menstruacije kod žena, impotencija kod muškaraca, edemi, pad imuniteta, osećaj slabosti, vrtoglavice, promena položaja unutrašnjih organa”.

4.Gde je granica iz koje se prelazi u anoreksiju? 

Granica između želje da skinemo par kilograma i anoreksije je jako tanka”. 

“Greška koju veliki broj pacijenata pravi pri samostalnom držanju dijeta je ta što sebi naprave jako veliku restrikciju i ne unose sve nutrijente koju su nam potrebi svakog dana radi održavanja zdravlja. Takvi režimi pre ili kasnije vode u bolest. 

Uvek je preporuka da se obratite stručnom licu ukoliko želite neku promenu u  telesnoj masi, jer će onda to biti zdrava, izbalansirana ishrana, uz koju ćete postići odlične rezultate i očuvati i unaprediti svoje zdravlje”. 

5.Kako možemo da prepoznamo problem neuhranjenosti i kada treba da se javimo stručnjaku za pomoć? 

“Veoma lako, ukoliko primenimo formulu za izračunavanje indeksa telesne mase tako što telesnu težinu podelimo sa kvadratom telesne visine, u metrima. Normalna uhranjenost ima indeks od 18-24. Ukoliko indeks uhranjenosti manji od 18, radi se o pothranjenoj osobi. Uzima se obzir i građa i sastav tela, pol, godine starosti, ali primena ove formule je dovoljna da procenite da li bi trebalo da se javite stručnjaku”. 

6.Kako treba da izgledaju obroci osobe koja želi da se ugoji? Koje namirnice je preporučljivo konzumirati? 

“Trebalo bi da budu planirani tako da u maloj zapremini imaju što veći broj kalorija. Tu ne mislim na brzu hranu, već na nutritivno kvalitetne namirnice. 

Preporučuje se da osobe jedu na svaka dva sata, male obroke( jer oni nisu navikli na veliku količinu hrane). Namirnice je bolje uzimati u vidu smutija i pirea, nego kao cele namirnice, jer se u tom obliku lakše absobuju. 

U ovom slučaju ne bi trebalo piti vodu pre obroka, već pola sata posle obroka. 

Količinu salate bi trebalo ograničiti, uz korišćenje  maslinovog ulja. 

Iz grupe žitarica preporučuje se beli hleb, griz, pirinač, testenine. Izbegavati  integralne žitarice zbog biljnih vlakana, koja u ovom slučaju mogu da budu smetnja povećanju telesne mase.

Iz grupe mlečnih proizvoda preporučuju se  punomasni mlečni proizvidi, pavlaka, punomasni sirevi i kačkavalji. 

Iz grupe mesa preporučuju se masnije vrste mesa, slanina, masna riba. 

Kada je povrće u pitanju, prednost treba dati povrću koje sadrži skrob kao što je krompir, grašak, sočivo, pasulj. Preporuka je u obliku pirea. 

Kada je voće u pitanju, preporuka je korišćenje u vidu smutija, uz dodatak pivskog kvasca, surutke za gojenje, orašastih plodova, suvog voća, putera od orašastih plodova…

Hranu je potrebno rasporediti u 5-6 obroka, posle obroka preporučuje se bar 1 sat odmora, od čega bar 10 minuta ležanja”.

7.Koji je okvirno period u kome mogu da se vide prvi rezultati dijete za gojenje?

“Period posle kog se mogu videti rezultati  zavisi od mnogo faktora. Optimum je povećanje telesne mase od jednog kilograma u roku od mesec dana. 

Dakle, proces je mnogo sporiji u odnosu na smanjenje telesne mase. Potrebno je mnogo više upornosti i discipline”. 

8.Koje životne navike treba da usvoje osobe koje imaju problem neuhranjenosti?

“Kada su životne navike u pitanju, svi mi, pa tako i osobe koje žele da povećaju ili smanje telesnu masu, trebalo bi da izgrade zdrav odnos prema hrani. Umerenost u jelu i piću je ključna. Ukoliko smo umereni, ne postoji namirnica koji bi mogla da nam našteti, naprotiv. 

Ukoliko se trudimo da svakog dana unesemo nutritivno bogatu hranu, da ne unosimo samo prazne kalorije, već da i telo nahranimo vitaminima i mineralima, imamo redovne obroke, unosimo dovoljno tečnosti (vode, čajeve), redovno se bavimo fizičkom aktivnošću, nećemo imati problema ni sa kilogramima, ni sa zdravljem”. 

9.Da li je fizička aktivnost preporučljiva za osobe sa manjkom kilograma? I u kom obliku? 

“Fizička aktivnost se preporučuje i osobama sa manjkom telesne težine. Brz hod u kasnijim fazama lečenja je preporuka, jer se na taj način povećava apetit, jačaju se mišići, jača se otpornost organizma. 

Podizanje tegova takođe je preporuka. Na taj način, kilogrami koje dodamo neće biti u vidu masnih naslaga, već se radi i na povećanje mišićne mase”.

Milena Đurić, Viši dijetetičar – nutricionista: Euromedik, Višegradska 20

Foto: The Independent, kickphysio.ca